Pojam "elektronske srećke" traži pogled ispod zaštitnog sloja. Srećka je najkraća igra na sreću: kupuje se, grebe i za par sekundi ishod je poznat. Ta brzina je i čini skupljom nego što deluje. Ishod je poznat još pre kupovine, a kupac bira jedino koliko srećki uzima. Sve bitno o njima zato staje u pravila serije, fond dobitaka i isplatu.
Da li su srećke nameštene? Kod ovlašćenog priređivača raspored dobitnih srećki određuje se pod nadzorom, a serije proverava nadležni organ. Gde su dobitne ne zna igrač, a ne zna ni prodavac. Ono što liči na nameštanje obično je samo matematika: posle isplate većih dobitaka u ostatku serije ostaju manji. Zato neki priređivači objavljuju koliko je velikih dobitaka još neisplaćeno u seriji koja se prodaje.
Elektronske srećke rade isto kao papirne, samo na ekranu: igrač kupuje srećku, prevlači prstom ili klikne, a rezultat je poznat već pri kupovini. Srećke online prodaju priređivači sa dozvolom, uz nalog i uplatu preko interneta, a dobitak stiže na nalog. Razlika je u tempu: sledeća srećka je udaljena jedan dodir, pa se za kratko vreme kupi mnogo njih. Broj srećki ili iznos vredi odrediti pre prve kupovine i ne menjati ga.
Za bilo kakav dobitak obično jedna prema tri do pet, a tačan odnos piše na poleđini ili u pravilima igre. Najveći dobici postoje u tek nekoliko primeraka po seriji.
Tek posle provere. Oštećen zaštitni kod može da oteža isplatu, pa srećka treba da ostane cela dok se ne potvrdi da nije dobitna.
Kod priređivača sa dozvolom, uz nalog i uplatu preko interneta. Rezultat je određen u trenutku kupovine, a dobitak stiže na nalog.
Ne utiče. Ishod je odlučen još u štampariji, pa ni mesto kupovine ni redosled grebanja ne menjaju rezultat, a igrač bira samo broj srećki.